Чини ми се да је било јуче,
Причали сте да сам вама срећна,
Лепа фина, као право луче,
Мислила сам да сам дуговечна

Од проблема остарело лице,
Изручисте мени пуно бреме –
Ви би даље лаки као птице,
Само мене да прегази време.

Нећу да одем у празно,
Нећу, нећу ни под разно!
Нећу више да пролазим,
Нећу нигде да одлазим!

Знам да вама више нисам драга –
Ваше ђубре, срамоте и бруке,
Изручисте испред мога прага,
Од свега би да перете руке.

И онда би све ружно да прође –
Ја сам стара, па нисам по вољи,
Ви мислите када друга дође,
Да сте и ви само зато бољи.

Нећу да одем у празно,
Нећу, нећу ни под разно!
Нећу више да пролазим,
Нећу нигде да одлазим!